Saturday, 14 May 2016

ti sigurno imaš jako puno vremena

Uff, nemaš pojma kolko :D

Ponekad mi ljudi kažu da sigurno imam puno slobodnog vremena kad se stignem tako hraniti… Pa ono, ništa manje ili više od svakog prosječnog čovjeka koji živi u gradu. Još uvijek studiram - slušam predavanja, idem na praktikume i pišem ispite ko i ostali studenti, uz to radim diplomski rad, imam honorarni posao, idem na terene s kolegama biolozima i radim prirodnu kozmetiku, heklam kape i šijem odjeću i torbe za koju ekstra paru [ako koga zanima, tu su - Plavetna]. Srećom dragi zarađuje za režije pa ja stignem oprati veš, otići na plac, oprati wc i slične sitnice. Voljela bih raditi još tisuću stvari i bilo bi super kul kada bi čovjek mogao savršeno funkcionirati da spava recimo jednom tjedno po osam sati - onda bi bilo vremena za sve. Ali Priroda tako ne funkcionira. To znači da i ne ostaje baš toliko vremena za bavljenje hranom. Otkada jedem jednostavnu i većinom sirovu biljnu hranu, treba mi manje vremena za pripremu hrane nego ikad. Većina obroka mi se sastoji ili od 1-2 vrste voća (samo se najedem jabuka ili naranči) ili od nekog povrća (narežem u zdjelu, eventualno dodam narezane jabuke, malo polimunim, bok). Ponekad si skuham rižu ili krumpir jer se, otkada sam se vratila iz malog sunčanog raja na jugu Portugala u oblačnu zagrebačku zimu (ajde ok evo proljeća!), ponekad ne uspijem najesti samo od voća i povrća pa u tom slučaju skuham rižu, krumpir ili amarant i u to dodam svježe sirovo povrće, recimo špinat, malo posolim s himalajskom soli ili dodam soja-sosa i to je to. Znači ne može biti puno jednostavnije. Čak i za napraviti nešto ‘’složeno’’ kao što je bademovo mlijeko ili ‘’palačinke’’ od jabuke, treba mi oko 10-15 minuta ako ne računam vrijeme namakanja i sušenja. A i to namakanje i sušenje zahtijeva samo minimalno organizacije vremena u glavi, ništa posebno. Sve to mi ostavlja dovoljno vremena da se jednom tjedno malo više posvetim hrani (jer zaista volim pripremati hranu, neću lagati, jako me to zabavlja) i napravim neku sirovu tortu za prijatelje ili zalihu energetskih pločica od heljde i jabuke koja će onda trajati idućih tjedan-dva. Ili čak fermentirani sir ili neke krekere od povrća… To već spada u kategoriju od 20 minuta posla, možda pola sata, uf! I onda pofotkam to i stavim na blog. Većinu te hrane ja sama i ne jedem u nekim većim količinama (iako mi je jako fina..ali ipak volim jednostavnije obroke, od 2-3 sastojka) nego uglavnom podijelim obitelji i prijateljima. Njima fino, ja zadovoljna. Moram priznati da ne kužim one ljude kojima je i ovo previše vremena i koji se svaki dan hrane u menzi ili nekom fast foodu pod izlikom da nemaju vremena kuhati. Pa za skuhat rižu ili krumpir ti treba 15 minuta, skuhaš ujutro i poneseš na posao. I znaš točno šta si stavio unutra (a sigurno nije rafinirano ulje ili tona zaprške, kaj ne...). Ili još bolje, ako imaš neku pauzu zaletiš se do najbližeg placa pa kupiš jabuke i salatu. Stvarno ima toliko načina da se čovjek u gradu OK hrani, a ne uljučuju nikakav poseban trud ili hrpu slobodnog vremena. Svatko može ujutro dok pere zube staviti krumpir/rižu/amarant na štednjak, kad je gotovo pobacati neko povrće unutra i uzeti na posao. Ili još bolje, uzeti kilu jabuka i par listova salate u ruksak pa s tim na posao. Namjerno pišem taj krumpir s povrćem i jabuke i salatu jer će neki već reći da im je preskupo hraniti se samo sirovo. I meni je skupo ako biram uvijek najkvalitetnije voće i povrće ali nekako se uvijek čovjek snađe tako da jede ono čemu je debelo sezona pa je najjeftinije… A i zelena salata nikad nije skupa. Salata i sezonsko voće i šta ćeš više. Baš je prava zabluda da se čovjek mora svaki dan hraniti ne znam kako raznoliko. Zadnjih godinu dana se hranim najmonotonije u životu, a zdravlje mi se nevjerojatno poboljšalo, sretnija sam nego ikad i više nego ikad uživam u toj ‘’monotonoj’’ hrani. Zapravo je sve tako jednostavno u životu, mi ljudi samo volimo komplicirati. Većinu ovih recepata na blogu objavljujem zato da ljudi vide da sirova /niskomasna biljna većinom sirova/ prehrana može biti zanimljiva i puna okusa, ali meni je zapravo najdraže pojesti lubenicu za doručak. Ili 2 kile naranči. To mi je bolje od svih palačinki i čizkejka. I znate što je još baš genijalno? Kada jedete niskomasnu biljnu hranu, kada pripremate neko sirovo jelo ili čak kuhate nešto, ne morate prati suđe nego samo lagano isperete vodom i čisto je, ni spužva vam ne treba većinu puta. Evo vam još uštede vremena na djelu. A kad sam već kod kuhanja… U zadnje vrijeme sam pričala s puno prijatelja i poznanika koji su se baš zainteresirali za (sirovu) bljnu hranu, a ne znaju kako početi, što jesti i misle da će im to pojesti puno vremena i para. Možda ću zato uskoro objaviti i par ideja za lagano kuhane obroke, za ljude koji bi htjeli postupno preći na biljnu hranu - da vide da hrana bez ulja i životinja nije dosadna i da se jako brzo i jednostavno priprema. Neka nam nikad užurbani gradski život i hrpa obaveza ne bude izlika za nerad na sebi. Izlike su bezveze. :o)
Živili!

[fotkala ivanakatana]

No comments:

Post a Comment